U svom nastanku cilj borilačkih veština bio je pripremi borca da savlada protivnika po svaku cenu, odnosno da preživi borbu. Iako nije bilo sudijske procene pobednik se nepogrešivo znao, a to je bio neki vid prirodne selekcije (i za ljudsku vrstu i za borilačke veštine). Razvojem civilizacije surova prirodna selekcija zamenjena je ništa manje surovom društvenom selekcijom. Ovu promenu pratile su i borilačke veštine. Aikido je jedna od najmlađih japanskih borilačkih veština. Kao veština samoodbrane izuzetno je efikasan za odbranu od jednog ili više golorukih ili naoružanih napadača. Međutim, samoodbrana predstavlja manji deo ove veštine. Način vežbanja na treningu omogućavaju da kroz minijaturne borbe inicijativa i prednost naizmenično prelazi sa jednog na drugog vežbača uz poštovanje aikido principa: neopiranja, sklanjanja sa linije napada, dobre distance, kružnog kretanja i harmonije. Aikido je borilačka veština koja je stvorena na kraju društvene evolucije i zato cilj treninga nije priprema za tuču, već priprema za bolji, zdraviji i harmoničan život u današnjem društvu. Kao i svaki trening, aikido trening sastavljen je od četiri povezane celine:

Cilj ovog dela treninga je psihološka priprema. Počinje u položaju Seiza . Nakon poklona (rei), tj. tradicionalnog japanskog pozdrava koji u sebi sadrži izražavanje iskrenog poštovanja i uzajamne zahvalnosti učenika i učitelja, započinju vežbe disanja - Kokyu . Vežbe disanja se izvode tako što se u pravilnom ritmu smenjuju udah i izdah koje prate lagani pokreti rukama. Poznato je da duboko disanje pomaže da se smirimo. To je zato što duboko disanje nikako ne ide sa stresnim stanjem mozga, a tokom vežbi disanja naše telo prilagodava svoju fiziologiju ritmu disanja i otklanja svaku neuromišicnu napetost izazvanu stresom tokom dana. Pri poslednjem ciklusu disanja, na znak trenera, staje se u Gasho koji se prevodi kao sabiranje uma. Pažnja je maksimalno usmerena na predstojeći trening, a šake ispred lica treba shvatiti kao fizičku prepreku mislima koje bi nam narušile koncentraciju. Ovom vežbom se završava uvodni deo aikido treninga.

Jednostavnije rečeno – zagrevanje ili komplikovanije aiki taiso. Zadatak ovog dela treninga je da se sve fiziološke funkcije dovedu na odgovarajući nivo kako bi se na treningu što efikasnije radilo i mogućnost povrede svela na minimum. Dakle, puls se ubrzava, temperatura tela podiže, povećava se plućna ventilacija i aktivnim istezanjem se povećava pokretljivost zglobova. U okviru ovog dela treninga uz osnovne vežbe oblikovanja uvežbavaju se: aikido kretanja (tai sabaki), udarci (atemi vaza), padovi (ukemi).

Sam naziv kaže da je ovo najvažniji deo treninga, jer se na njemu uče ili uvežbavaju ogroman broj aikido tehnika i još veći broj njihovih varijanti, tako da je nemoguće u okviru ovog teksta objasniti ih pojedinačno. Zato radi nekakvog pregleda biće prikazane osnovne oblasti aikida koje se uče i uvežbavaju na aikido treningu, a to su: tehnike zahvata – Katame vaza , tehnike bacanja – Nage vaza , vežbe sa štapom – Aiki Jo , vežbe sa mačem - Aiki Ken , odbrana od noža – Tanto Dori . U naprednom radu uvežbavaju se veliki broj varijanti osnovnih tehnika, odbrana od napada sa leđa, parter, tehnike kontre i odbrana od više napadača u formi slobodne borbe. Osim učenja i uvežbavanja tehnika, u okviru ovog dela treninga rade se vežbe koje poboljšavaju brzinu, snagu, kondiciju i gipkost, odnosno one sposobnosti koje su osnova za kvalitetno izvođenje aikido tehnika.

Ovaj deo treninga ima cilj da nas fiziološki i psihološki „izvede“ iz treninga. Trening se ne sme naglo prekinuti, jer je neophodno započeti proces oporavka uz vežbe manjeg intenziteta, vežbe istezanja i disanja. Nakon kratke analize, odgovora na pitanja vezana za rad, trening se završava kao i što počinje u seiza položaju.

Bio je jedan slikar koji se zvao Hans Monling koji nikad nije potpisivao svoje slike. Samo bi napisao, "Moje najbolje delo". Mislim da je isto to i kod Aikidoa. Pokušavajte da uradite najbolje - ne najbolje od svih već najbolje što vi umete.

Cristitian Tissier, 7. DAN