Seminar Kristijana Tisijea u Beču 2012.

Christian Tissier Shihan 7.dan,
Lokacija: Beč, Budo Centar
Datum: 6. i 7. Januar 2012.

Piše: Marija Milosavljević

Početkom januara 2012. družina mala, ali odabrana, otputovala je u Beč kako bi prisustvovala dvodnevnom aikido seminaru. Put vozom je protekao brzo, i u dubokom snu, uz nekoliko buđenja zahvaljujući carinicima, kontrolorima i presedanju u Budimpešti. Ostavivši stvari u hostel, odmah smo se uputili u dvosatnu šetnju po užem centru Beča. Nakon obilaska neobične katedrale sa Samsung plazma televizorima, na Štefan trgu, bacili smo se na Zaher tortu, pokušavajući da se ugrejemo u jednoj lokalnoj kafanici. Zatim je usledio obilazak Carske palate i muzeja, dok su moji saputnici mirno spavali u hostelu. Zagrevanje za prvi aikido trening sam odradila trčeći od muzeja do hostela, po kimono, i od hostela do Budo Centra – naravno koristeći u više navrata U-Bahn (metro).
Prvo iznenađenje usledilo je u svlačionici. Osim što je bila vrlo prostrana, čista, topla i sa tuševima, posedovala je oko osamsto ormarića. Sala za vežbanje, tri puta veća od dojo-a u kome ja vežbam (za neupućene naša sala je oko 200 m2), sa izuzetno mekim tatamijem, uslovila je preko sto yokoukemi-ja u toku treninga. Dojo ispunjen yudansha-ma iz cele evrope, učinio je da za vreme seminara shvatim koliko se vežbači u Srbiji oslanjaju na snagu pri izvođenju aikido tehnika. Seminar, kome je prisustvovalo oko 150 vežbača, bio je posvećen uklapanju uke-a i tori-a.
Malo razočarana programom seminara, koji je tehički obuhvatao školske tehnike za 5.kyu iz programa za polaganje, vratila sam se u hostel gde sam zatekla svoja dva saputnika u veselom raspoloženju (kome su doprineli pivo, Jager i razni šotovi u klubu hostela).
Sutradan su usledila još dva dvosatna aikido treninga, kojima smo ovog puta svi prisustvovali. Moram da napomenem da se koncepcija samog seminara dosta razlikuje od „do sada viđenih“. Za vreme jednog treninga prikazane su do četiri aikido tehnike, a partnera sa kojim vežbate možete promeniti tek pri promeni tehnike. Christian Tissier je tokom seminar demonstrirao detalje i isicao greške pri izvođenju tehnika. Nekim čudom, na spisku uke-a našli smo se Deki i ja.
Ostatak vremena proveli smo uživajući u Bečkoj nacionalnoj kuhinji (različite vrste kobasica, gulaš, šnicle), vozeći se tramvajem kroz centar grada dok kiša pada, šetajući parkovima i naravno u šopingu.

Moje iskustvo kaže: 1. Beč je prelep, 2. Program aikido seminara ne mora nužno da vam se dopadne, ali uvek ponesete neko novo znanje i iskustvo sa sobom, 3. U-Bahn (metro) može da se pokvari, 4. Voda sa česme u Beču je za piće , 5. Uvek se naspavajte i nikada ne konzumirajte alkohol veče pre seminara, 6. Nikada nije dovoljno novca za šoping u Beču.


Piše: Vesna Vojvodić

Nakon trominutnog promišljanja, odlučismo da idemo na Tisijeov seminar u Beč, i to vozom. Mene mrko gledaše policajci na granici zbog lokni na slici u pasošu, Marija je zaspala odmah nakon crtanog i nije se budila čak ni zbog tehnološke revolucije pri prelasku iz srpskog u njemački voz, a Deki je potrošio dragocjeno vrijeme za san gledajući Robina Huda na petoinčnom ekranu.
Smjestili smo se u sjajan hostel u kom odsjedaju gosti starosti između 17 i 25 godina (ups), što je garantovalo dobar provod uz mnogo alkohola (hvala ti Sandra).  Neki su revnosno otisli na prvi trening – to je zato što se naspavala u vozu – a neki se družili uz neidentifikovani alkohol.
Aikido seminar je održan u prostoru kakav vjerovatno nema niti jedan srpski klub – ogromna sala, uslovne svlačionice sa tuševima. Imali smo priliku da se sretnemo i upoznamo sa ljubaznim domaćinima i prijatnim vežbačima aikidoa.
Nuđena nam je mogućnost smeštaja u sali, koju nismo koristili. Nažalost, snažna migrena sa propratnim pojavama (ko ima – zna), me spriječila da vežbam oba treninga, ali  bar sam bila od koristi fotografišući. Upoznala sam i neke Mađarice...
Sve u svemu, kad tokom tri dana, vježbate sa Tisijeom, upoznate aikidoke iz pola Evrope, vidite veoma lijepi Beč, sjajno se provedete sa klincima u hostelu, jedete lokalne specijalitete, imaćete utisak da ste bili na mnogo dužem (i skupljem) odmoru. Već sad provjeravam najave za sledeće seminare u okruženju.


Pogled na "Bečki seminar" iz ugla Dejana Đokovića ćemo objaviti naknadno... kada inspiracija, motivacija i ostale sestre kreativnosti učine svoje :-)